Pohvale

Koliko sam samo suza isplakala! Osvjestila sam svoje brojne greške i loše misli iz prošlosti prema svojima. Jako sam zahvalna Lazarevu i Aruni jer sam napokon uspjela uočiti svoj grijeh.
Pozdrav dragi prijatelji! Želela bih da podelim svoje utiske o praksi „Prihvatanje i poboljšanje sudbine“, koja je održana 16. novembra 2019. godine. Nekad davno, kada sam prisustvovala jednom seminaru S.N. Lazareva, pomislila sam: bilo bi sjajno kada bi se u trenucima, tokom tih „sat vremena tišine“, dok ljudi rade na sebi, u pozadini čula muzika. Jer, muzika pobuđuje osećanja. Ali tada sam pomislila da su to najverovatnije neki moji „ideali“. :) A sada se tokom Prakse čuje muzika i to je divno! Iskreno, navikla sam na seminare i format Prakse mi je bio neshvatljiv, ali mi je nedavno „sinulo“. Prakse, za razliku od seminara, bude osećanja. U praksi nema analiza, nema misli, format pomaže da se zaustave misli i sluša dušom. Pojavio mi se osećaj da se odvija nešto poput obreda miropomazanja. Pojavio se osećaj kiše – svežeg i prohladnog potoka u koji tone duša. Zahvaljujući ovoj praksi, shvatila sam da ne treba da se plašim da živim dušom, da treba da verujem u sebe, da se radujem sudbini onakvoj kakva jeste i da ne „škrtarim“ dušom, budem zahvalna Bogu... Primetila sam još jednu neverovatnu stvar: nakon prakse, osim čišćenja, dešavaju se i neka revolucionarna poboljšanja u mnogim životnim aspektima - to se u početku dešava neprimetno, ispod površine - kao da protiče neka skrivena čarolija što se može uporediti s podvodnim tokom koji ne osećamo, a onda se odjednom dogodi rasprskavanje. Čini mi se da se zahvaljujući praksama u podsvesti aktivira kreativni proces koji počinje da menja čoveka i koji nakon promene karaktera utiče i na promenu sudbine... Jednom rečju, nakon Prakse sam poželela da volim! Živim! Verujem! I da se borim za ljubav u svojoj duši i duši svojih bližnjih!
Ja sam doživela ogromnu smirenost...nije bilo suza ali sam se osećala divno. Hvala na ovim lepim emocijama ♥
Dragi svi ispred svega hvala što otvarate teme, divno je poverenje i zajedništvo ovde ❤️ razmena iskustava i znanja među 'kolegama učenicima' je zbilja dragocena ❤️ Kako je i Sandra napisala, prakse jesu dragocene i velika pomoć, ali naš rad i trud je neizostavan svakodnevno da bi došlo do bilo kakve promene, budno i prisutno koliko možemo u skladu sa kapacitetom (ja to nazivam svesni rad, svi imamo svoje termine, pa da se jasno razumemo). Po mom iskustvu tanka je granica između vaspitanja, o kom govori Lazarev i da mi kao učenici upadnemo u ulogu učitelja i sudije. Svi smo mi učenici na Putu. Čak i gdin Lazarev u odnosu na Tvorca, a mi u odnosu na nekoga kao Lazarev, jasno je... ❤️ Učitelji smo samo svojoj deci, po prirodi. U odnosu na roditelje smo uvek 'ispod' i to nikad ne treba zaboraviti, gde nam je mesto po porodičnom poretku i od koga smo nastali u ovom materijalizovanom obliku.
Sa svim ostalima smo na neki način kolege, jer smo svi učenici i trudimo se u ovom životu, ko koliko može u skladu sa svojim mogućnostima. Svi smo jedno!
Vaspitanje na ovom 'nivou' Puta je po mom iskustvu i veliko iskušenje.
Ja sam osvestila tokom godina Rada, da i ako iz najbolje namere nekoga učim, a uz to se kao po pravilu provuče i kritika i osuda, u kojoj god meri ili pakovanju, često neprimetno, dobijem posledicu odn. lekciju.
Takođe sam imala nebrojeno znakova pored puta, poput saksija, ventila i sl., a i kako sam Lazarev govori na koje sve načine nam dolaze lekcije...
Ukoliko bi problem u porodici, bilo sa roditeljima, mužem ili bilo kim rešavala po osećaju, odnosno da mi je jasan intuitivni kompas iz duše, i iskreno izrazila osećanja, i kad nisu baš divna, pokajala se duboko u sebi, tražila oprost i toj osobi i iskreno rekla kako se osećam, jedino tako se problem rešavao i u toj situaciji i bude kao magijom odnesen i na dubljem nivou... Uglavnom se takve situacije nakon toga nisu ni ponavljale više.
Kad bih upadala u ulogu sudije, da sudim, osuđujem, gordim se, a nekad je to upakovano na takav način da ne mogu videti, jer mi često ponašanja na 'vidljivom' nivou nisu pogrešna odnosno ružna, ali sam takođe osvestila da ukoliko se situacija ne rešava, da se gordost i to kako provukla 'ispod radara' i onda dalje kopam koji oblik i za šta. Analiziram svoje postupke, reči, osećanja dok ne iskopam gde padam u iskušenje... Sa partnerima se to često dešava jer su nam jedna od najbližih ogledala, u bukvalnom smislu. Svakodnevna ogledala, kao i deca.
Novac i problemi oko novca su 'samo' posledica. Kad se i meni to dešava ja se okrenem ovoj analizi i osećaju da utvrdim gde sam bila gorda, kad i u čemu nisam imala dovoljno ljubavi u duši... Shvatila sam da je velika zamka 'ispravno' ponašanje i 'kako treba' jer biti u pravu i lepo se ponašati, nije isto što i imati ljubav u duši i vaspitati nekoga na tom nivou i kako nas divni gdin Lazarev uči. Zato, barem po mom iskustvu, mislim da je vaspitanje veliko iskušenje za učenike, odnosno nas, i da treba biti jako oprezan. Tanka je granica vaspitanja kad imamo ljubav u duši i pomeramo granice i sebi i drugima sa tim, divnim međusobnim rastom u zajedničkim situacijama i kad se gordost provuče neosetno kad nam nije intuitivno jasno i čisto (a tome težimo, nije moguće da učeniku intuicija i taj kompas uvek bude čisto i jasno, posebno u naletu emocija)... I onda se dalje (za)vrti vrtlog problema odnosno lekcija. U vrtlogu posebno treba držati što jače možemo kompas ljubavi i vere, jer što se više povećava intenzitet i broj problema tu je veći broj i intenzitet emocija, koje su dobar ometač za budnost u sadašnjem trenutku.
Jasno po čemu ja uvek zaključim da li sam pala u iskušenje ili je došlo do čišćenja je zaključak situacije. Da li dođe do onog divnog oslobađajućeg osećaja, obostrano i kod osobe sa kojom je usledio problem, kad se ljubav rasplamsa i kad se taj problem više ne ponavlja, ili mu slabi intenzitet, ili se bumerang opet vraća odnosno situacija ponavlja, kao i povećava intenzitet problema.
Koliko god bih se uvek (po)trudila da izrazim, to bude samo delić, pa ne izgaram više reakcije na reči ???? Ali zahvalnost i ljubav rastu kad se dele i izražavaju, pa hvala svima i neizrecivo i neizmerno ❤️
Srdačno hvala, da sam mogla prisustvovati u ovoj praksi. To mi je prvi put. Zahvaljujem g. Lazarevu za njegovu vrlo poučnu praksu. Osjećaj je pun ljubavi.
Ja sam prvi put prisustvovala ovakvom vidu seminar. Pročitala sam desetak knjiga gospodina Lazareva i gledala mnogo videa sa njegovih seansi... Jutros sam prvih 10 minuta plakala. Tuga i sreća, sve zajedno! Beskrajno sam zahvalna Bogu što me usmjerio na ovaj put! Aruna je sve odradila perfektno! Prateći ovu seansu razmišljam o tome koliko je bilo površno naše vjerovanje u Boga. Mislim da je to bilo zbog vezanosti za postulate religija... Vezanost dusa je jedna od činjenica koje sam spoznala. A vise od svega LJUBAV. Gospodine Lazarev, hvala vam! ❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️
Bilo mi je izuzetno jako i duboko, toliko duboko da mi je osećaj da reči ne mogu zaći u te dubine da dočaraju specifičan mir i divnu neku prazninu, nakon čega je usledila posebna punoća, smisao svega kao da mi se zacelila baš ta dubina, duša i rekla bih svaka ćelija. Predivno mi je zajedništvo u svemu ovome i svakome ponaosob hvala što doprinosi ❤️
Nakon što prođemo pročišćene je dolazi trenutak kad duša pravi izbor. Javi se glas iznutra duša bira put. Baš se radujem momentima koji mi pomažu da se razvijam i mojoj duši da bude sretna. Hvala Bogu i svima vama!
Hvala divnom godinu Lazarev, Aruni, njenoj sjajnoj organizaciji i podršci i svim učesnicima!
Nekad su neizrecivi doživljaji, osećanja i stanja tokom ovakvog rada ❤️ ali zahvalnost i ljubav su uvek prisutni ❤️❤️❤️
Hvala g dinu Lazarevu. Aruni i svim učesnicima. Neka život teče zadržavajući ovo predivno osećanje u nama.
Napiši recenziju